Ako ste nekada gledali kombajn izbliza, možda ste primetili da zadnje manje gume sa kramponima nisu uvek okrenute u istom smeru kao prednje pogonske gume. Na prvi pogled može da deluje kao greška pri montaži, ali u praksi to često ima vrlo konkretan razlog.
Kod kombajna zadnje gume najčešće nisu tu da “vuku” mašinu kao prednje pogonske gume. Njihova glavna uloga je upravljanje, stabilnost i oslonac zadnjeg dela kombajna. Zato se kod mnogih kombajna zadnje upravljačke gume montiraju u obrnutom smeru u odnosu na prednje.
U nastavku objašnjavamo zašto se to radi i kada takva montaža ima smisla.
BKT RT600 u odnosu na BTK Agrimax Teris
Zadnje gume na kombajnu imaju drugačiju ulogu od prednjih
Prednje gume na kombajnu nose najveći deo tereta, prenose pogon i obezbeđuju vuču. One moraju da “grizu” zemlju u smeru kretanja i da guraju kombajn napred kroz njivu.
Zadnje gume, međutim, kod većine kombajna služe prvenstveno za upravljanje. One skreću zadnji kraj mašine i pomažu da kombajn zadrži pravac, naročito na mekom zemljištu, u blatu ili na uvratinama.
Zato smer krampona na zadnjim gumama ne mora uvek da prati istu logiku kao kod pogonskih traktorskih ili prednjih kombajnskih guma.
1. Bolja upravljivost i bočna stabilnost
Kombajn se upravlja zadnjim točkovima. Kada su kramponi na zadnjim gumama okrenuti “unazad”, oni mogu da pruže bolji otpor bočnom proklizavanju.
To je posebno važno kada kombajn radi na:
- mekoj zemlji,
- vlažnoj njivi,
- blatu,
- strmini,
- u kukuruzištu ili žitnom strništu,
- neravnim uvratinama.
U takvim uslovima zadnji kraj kombajna može da “pliva” ili da beži u stranu. Obrnuto okrenuti kramponi pomažu da zadnja guma bolje drži pravac i da mašina ostane stabilnija pri skretanju.
Drugim rečima, cilj nije maksimalna vuča, već kontrola zadnjeg dela kombajna.
2. Manji rizik od ukopavanja zadnjeg trapa
Standardan smer krampona kod pogonskih guma napravljen je tako da guma zahvata zemlju i ostvaruje što bolju vuču. To je odlično kada guma prenosi snagu motora na podlogu.
Ali ako zadnja guma nije pogonska, ona se samo kotrlja i prati kretanje kombajna. U tom slučaju previše agresivan “zagriz” može da bude problem, naročito na mekanom terenu.
Kada su zadnje gume okrenute u obrnutom smeru, one se često lakše kotrljaju preko površine i manje teže da se ukopaju. To može pomoći da zadnji trap ostane “na površini”, umesto da tone u zemlju.
Zato se u praksi često kaže:
prednja guma treba da vuče, a zadnja da vodi i nosi.
3. Lakše izvlačenje kombajna unazad iz blata
Još jedan važan razlog je ponašanje kombajna kada se zaglavi.
Kada kombajn počne da tone ili se zaglavi u blatu, vozač često ne nastavlja napred, jer bi time mogao još više da ukopa mašinu. U praksi je čest pokušaj da se kombajn izvuče unazad, istim tragom kojim je došao.
U takvoj situaciji obrnuto montirane zadnje gume dolaze do izražaja. Kada kombajn krene u rikverc, ti kramponi tada praktično rade u “pravom” smeru za vuču unazad.
Zato neki poljoprivrednici namerno montiraju zadnje gume kontra, jer im je važnije da kombajn ima bolju šansu da se izvuče iz lošeg terena nego da zadnja guma bude orijentisana kao klasična pogonska guma za kretanje napred.
4. Ravnomernije habanje u transportu
Kombajni ne rade samo u njivi. Često prelaze i dosta kilometara po asfaltu, lokalnim putevima i atarskim putevima.
Zadnje gume su pri transportu izložene stalnom kotrljanju, skretanju i bočnim opterećenjima. Kod nekih dezena i uslova rada standardan smer krampona može doprineti neravnomernom ili “stepenastom” habanju.
Obrnuta montaža može kod pojedinih guma pomoći da se habanje rasporedi ravnomernije. To, naravno, zavisi od:
- tipa gume,
- konstrukcije dezena,
- pritiska u gumama,
- težine kombajna,
- brzine transporta,
- odnosa rada u njivi i vožnje po putu.
Zbog toga nije dobro generalizovati, ali u praksi se i ovaj razlog često uzima u obzir.
Šta ako kombajn ima pogon i na zadnjim točkovima?
Kod kombajna sa zadnjom pomoćnom vučom, hidro-pogonom ili 4×4 sistemom, situacija je drugačija.
Ako zadnje gume aktivno učestvuju u pogonu, onda one više nisu samo upravljačke, već pomažu i u vuči. U tom slučaju često ima više smisla da kramponi budu postavljeni u fabrički preporučenom smeru za vuču napred.
Međutim, i kod 4×4 kombajna neki korisnici biraju obrnut smer ako rade u veoma teškim uslovima i ako im je prioritet lakše izvlačenje unazad iz blata.
Zato kod kombajna sa pogonom na zadnjim točkovima treba biti oprezniji. Najbolje je proveriti:
- strelicu smera rotacije na bočnici gume,
- preporuku proizvođača gume,
- preporuku proizvođača kombajna,
- realne uslove u kojima mašina najčešće radi.
Da li je obrnuta montaža uvek dobra?
Ne. Obrnuta montaža zadnjih guma nije pravilo koje važi za svaki kombajn i svaku gumu.
Može imati smisla kod zadnjih upravljačkih guma koje nisu pogonske, posebno ako se kombajn koristi u blatu, na mekom zemljištu ili na parcelama gde je važno da zadnji kraj bude stabilan.
Sa druge strane, ako je zadnja osovina pogonska ili ako proizvođač jasno propisuje smer rotacije, onda ne treba montirati gumu kontra bez dobrog razloga.
Takođe, pogrešan pritisak u gumama može poništiti sve prednosti pravilnog smera montaže. Guma koja je previše napumpana ili premalo napumpana neće raditi kako treba, bez obzira na smer krampona.
Treba vam savet oko izbora guma za kombajn?
Izbor guma za kombajn nije samo pitanje dimenzije. Važni su i nosivost, pritisak, tip dezena, uslovi rada, širina parcele, težina adaptera i to da li kombajn ima pogon samo napred ili i na zadnjim točkovima.
U Vir Agraru možete dobiti savet oko izbora odgovarajućih guma za kombajn, traktorske i priključne mašine — uz preporuku prema realnim uslovima rada na vašem gazdinstvu.